Svet Pica

Magija urugvajskih vina

28.03.2010

Argentina ima malbek, Čile ima karmenere ali sada Urugvaj osvaja svet vinogradarstva sa osobenim tanat vinima. Urugvaj, danas četvrti najvažniji proizvođač vina u Južnoj Americi, uzgaja razne vrste grožđa ali ni jedna nije toliko poznata kao tanat, koja stoji iza uspona zemlje u svetu vina.

Tokom godina tanat je postao najpoznatije urugvajsko grožđe i vino, predstavljajući oko 40 procenata celokupne proizvodnje u državi. Sada tanat vina smelo svojim punim ukusom i mirisom stavlja Urugvaj na svetsku mapu što potvrđuju i nagrade i priznanja u direktnim duelima sa već etabliranim regionalnim rivalima.

„Tanat nam je otvorio vrata“ – kaže ponosno Virdžinija Sagnjari, proizvođačica vina. Njena emigrantska italijanska porodica pokrenula je plantaže vinove loze u mestu na 20 kilometara od Montevidea, gde se sada nalaze najveći vinogradi u zemlji.
Iako urugvajska vina tek počinju da intrigiraju svet, država ima dugu istoriju vinogradarstva koja datira od pre 250 godina kada je francuska i španska emigracija donela vino u Novi svet. Izdržljivo tanat grožđe doneto je sa jugoistoka Francuske 1870. zahvaljujući Francuzu baskijskih korena Paskalu Harijagueu, emigrantu koji je tražio sortu izdržljivu na urugvajsku zemlju i klimu.

Od 1980. Urugvaj izvozi visoko-kvalitetna vina širom Latinske Amerike, Sjedinjenih Država čak i zemalja Golfskog zaliva. Iako je ova mala država sa 3,4 miliona stanovnika „pritisnuta“ moćnim susedima Brazilom i Argentinom ona ima sve bolju reputaciju proizvođača ukusnih vina sa razumnom cenom.

Oko 8.200 hektara vinograda u zemlji obrađuje preko 1.800 prizvođača vina. Stagnjari kaže da su vinogradi njene familije osnovani 1929. od strane njenog dede, imigranta iz Italij, i da danas proizvode 140.000 litara različitih vrsta vina. Od toga svaka peta boca ode u izvoz na tržišta Brazila, Meksika, Belgije i Švedske.

Još jedna sorta pod imenom bouza, ikao manje od deceniju stara, proizvodi neka od najboljnih vina u zemlji uključujući ne samo tanas već albarino, šardone i merlot.

„Da bi proizveli vina viskog kvaliteta moramo potrošiti mnogo sati“ – kaže stručnjak kompanije Eduard Boido. Potraga za nezaboravnim vinom takođe podrazumeva „održavanje biodiverziteta vinograda“. Boido navodi, da se negovanje grožđa obavlja u parcelapa ne većim od pola hektara. Male površine vinograda omogućavaju bolju kontrolu kvaliteta i obezbeđuju praćenje svake boce – na čemu insistira Urugvajski institut za vino kada je izvoz u pitanju.

Po podacima te organizacije Urugvaj je izveo 1,2 miliona litara vina 2004. čija je vrednost bila 3,3 miliona dolara. Tokom 2008 prodato je van zemlje 13,4 miliona litara uz zaradu od 10,6 miliona dolara. Ipak, tokom prošle godine svetska ekonomska kriza je pogodila i vinogradarsku industriju u Urugvaju tako da su prodali tek dva miliona litara uz zaradu od šest miliona dolara.

Uprkos tome, vinari smatraju da je oporavak tržišta na putu, posebno kada se uzme u obzir da je zemlja već izgradila imidž kvalitetnog proizvođača.

Izvor: e-novine