Svet Pica

Rujno vino Zvonka Bogdana

31.10.2011

Na Paliću se užurbano gradi luksuzna Vinarija „Zvonko Bogdan“. Na 25 hektara gaji se grožđe koje se prerađuje na najmoderniji način.

U američkim filmovima obično se javlja negde neki debeli, sedi čovek, koji sedi u ćošku, puši debelu cigaru i ne radi ništa, jer svi drugi rade za njega. E ja sam taj! Dosta sam ja radio u životu, sad neka oni rade - gledajući prema malobrojnim saradnicima, prepoznatljivim vojvođanskim šarmom, kratko objašnjava Zvonko Bogdan svoju ulogu u vinariji koja se gradi na Paliću i nosi njegovo ime.


Međutim, ono što su neprolazne tamburaške arije u svetu muzike, to vino koje izađe iz vinarije Zvonka Bogdana mora da postane u svetu enologije - njegov kvalitet ne sme da bude ispod renomea imena „panonskog Nila Armstronga“.

Zbog toga pod budnim okom Tomasa Zegera, jednog od pet najboljih nemačkih enologa, na samoj obali Palićkog i Ludoškog jezera na više od 25 hektara gaje se pažljivo birane sorte grožđa, koje se potom u velelepnom objektu, podignutom u stilu mađarske secesije, prerađuje na najsavremeniji način.

- Vinarija je osnovana 2000. godine. Samo u prvih godinu dana smo uradili više od 180 analiza zemljišta, trudeći se da izbegnemo pesak i nađemo crnicu i glinu ispod nje - objašnjava Zlatko Živanić, direktor Vinarije.

- Ako ne uspemo sa vinom, možemo da vadimo glinu i od prodaje crepa živimo lepo ceo život - šeretski dodaje Zvonko.

Kada se našla odgovarajuća lokacija zasađeni su prvi čokoti sovinjon blanka, pinot blanka, merloa, frankofke i kabernea, ranosazrevajućih sorti koje najbolje uspevaju na ovom podneblju. Nedavno je završena druga berba, ali iako su zadovoljni rodom, u vinariji nerado govore o prinosu jer u preradu odlazi samo najkvalitetnije zrno.

- Korišćenjem najsavremenije opreme, grožđe od vinograda do vinarije dođe za samo 25 minuta - objašnjava Živanić. - Mesec dana pre berbe, enolozi i agronom Zoltan Husag svakodnevno mere šećer u grožđu, beru se samo dozreli čokoti i to isključivo od pola pet do pola osam ujutru. Grožđe se slaže u gajbice od po deset kilograma kako se ne bi gnječilo i oštetilo. Potom se ono prerađuje u stojećim vinifikatorima sa pneumatskom pumpom, ali i u tradicionalnom hrastovim, gde se po receptu iz Bordoa ručno istiskuje sok iz grožđa.

Podrumi i pogoni za preradu opremljeni su najsavremenijim mašinama. Vinifikatori, tank i barik burad povezani su internetom, tako da stanje u njima prate i stručnjaci u Nemačkoj. I temperatura se kompjuterski određuje i prati, pa se u svakom trenutku bez obilaska podruma može znati šta se tamo dešava.

- Prvo su podrumi dobili internet pa tek onda ja u kancelariji - smejući se dodaje mladi direktor. - Na ovaj način se proces prati bez grešaka, za svaki tank se arhivira od koga je kupljen, ko ga je servisirao, koje je vino unutra...

Naredne godine biće zasađeno još 30 hektara vinograda, te će tako, sa ukupno oko 56 hektara, svi kapaciteti vinarije biti iskorišćeni.

Već sada vlada veliko interesovanje za vinima, kako kod nas, tako i u Bosni, Nemačkoj i Hrvatskoj.

„Dones’te mi rujna vina...“, al’ iz Zvonkovog podruma.

Ne boli glava

Enolog Tomas Zeger je jedan od pionira u korišćenju „zatvorene metode“ u proizvodnji vina. To znači da se u vinima nalazi deset puta manji procenat sumpora. Zbog toga se može piti koliko hoćete, glava ujutru neće boleti.

Autor: J. Lemajić
Izvor: Novosti